Mesečni raport

Na zahtev većine glasačkog tela foruma Zelene lutrije iz Ohaja, eve i glas od nas, naravno, sa već standardnim kašnjenjem ;). Nije da ne želimo da pišemo, nego, iskreno, baš nismo ni imali o čemu. Ovih dana se sve svodi na traženje posla, pomaganje sestri oko završavanja njenih kurseva i konstantno usavršanje. Radimo puno radno vreme, samo još nismo počeli da dobijamo pare za to :).

Milica je dosanjala svoj san; dobila je svoj ID i nakon toga postala član biblioteke, sve sa karticom koja joj stalno viri iz džepa. Doduše, kartica je stvarno lepa, tako da joj nije zameriti. Biblioteke su ovde zaista predivne...ogroman izbor knjiga i časopisa o svim temama koje mene zanimaju (pecanje, automobili i programiranje), sa mogućnošću iznajmljivanja muzike i filmova. Naravno, ništa se ne plaća. Knjigu je završila (trebalo bi da bude objavljenja do kraja novembra; falićemo se kada izađe iz štampe). Svoje vreme koristi za izučavanje bibliografskih zapisa, prijavljivanje na konkurse i čitanje novih knjiga.

Što se mene tiče, uglavnom ceo dan provedem za računarom. Kao i Milica, dan započinjem otvaranjem laptopa i gledanjem oglasa za poslove. Nakon toga, čitanje stručnih knjiga i rad na preostalim projektima do večeri, kada zajedno odemo u šetnju po komšiluku. Uveli smo i običaj da jednom nedeljno odemo u šetnju do okeana (treba nam sat u jednom pravcu plus šetnja uz obalu) kojom punimo baterije.

Poslednjih nekoliko dana bili smo malo aktivniji. Noć veštica (Halloween) proveli smo u komšiluku gde smo čuvali Anđeli leđa dok je ona išla u harač. Nismo se maskirali, bili smo ono što jesmo: Srbi imigranti bez zaposlenja ;). Po nama, definitivni pobednik u izboru za najbolju masku je bio nudista u štrajku :). Zanimljivo je koliko energije i novca ovde ljudi ulažu u maske i opremanje kuće. Senzori pokreta koji na ulazak u dvorište aktiviraju muziku iz horor filmova i prave dimne zavese, vrata od kuće koja se sama otvaraju, projektovanje slika očiju na prozorima tako da kuće izgledaju žive i zamagljenih prozora na kojima se ispisuju poruke upozorenja iz horor filmova... S obzirom na to da smo u harač išli noću i da su klinci non-stop bili u pokretu, tek po koja slika je ličila na nešto. Slike možete videti ovde.

Prošlog vikenda bili smo u centru grada (San Diego Downtown) i u Seaport Village-u. Seaport Village, lociran uz samu obalu okeana sa ogromnim hotelima i stambenim i poslovnim zgradama u pozadini, kompleks je od oko 70-ak kuća različitih stilova (viktorijanski, meksički, nordijski...) u kojima se nalaze prodavnice, galerije i restorani...Automobilima je naravno zabranjen pristup, sve je dosta pristupačno i ima zaista mnogo sadržaja. Idealno mesto za nedeljno poslepodne sa porodicom. Slike možete videti ovde.

Za dan veterana (državni praznik), bili smo na jezeru San Markos (San Marcos Lake). Jezero se nalazi na 15-ak minuta od nas. Naselje je staro 30-40 godina i u njemu žive uglavnom penzioneri. Kuće sa izlazom na jezero, tišina, stariji čamci, bez nepotrebnog luksuza i preterivanja i najvažnije, bez zabrane pecanja...još jedno mesto u kojem bih definitivno mogao da se skrasim. Slike možete videti ovde.

Do sledećeg meseca ili dobijenog posla ;)…

Firange kačio Miša, a peglala Milica