Sunčanu Kaliforniju tek pod jesen konačno je osvojio topli letnji talas, našom ulicom ponovo prolaze žuti školski autobusi, a mi smo uredili terasu za uživanciju i na njoj nestrpljivo odbrojavali dane do dolaska kumova.
Pripreme za veselo jesenovanje bile su u punom jeku: proveravali smo toplotu okeana, raspitivali se o ulovu pecaroša, probali nova jela, vežbali pravljenje roštilja i posećivali znamenitosti i atrakcije kako bismo gostima pokazali što više zanimljivih mesta u San Dijegu i okolini. Evo nekoliko ilustrovanih ekskurzija za one koji tek planiraju dolazak ili se još dvoume. Najpre nekoliko sličica sa plaže – za nas skore dođoše još nije počela sezona kupanja, ali smo uživali na obali:)
Pošto je Miša ogrezao u kapitalistički sistem i nema slobodnog vremena osim vikendima, njegova nezaposlena supruga iskoristila je blagodeti tog svog statusa (tj. besposlenosti:) i jedan utorak posvetila kulturnom uzdizanju. Dan beše tmuran i prohladan, ali mene je obasjavala svetlost visoke umetnosti. Ovdašnji Muzej likovnih umetnosti (The San Diego Museum of Art) i zadužbina imućne porodice Timken (Timken Museum of Art) imaju stalne postavke evropskog, američkog i meksičkog slikarstva, zanimljivu zbirku ruskih ikona, mnoštvo vrednih slika i skulptura (da pomenem, između ostalih, dela Đota, El Greka, Goje, Rubensa, Rembranta, Van Dajka, Kanaleta, Fragonara, Monea, Renoara, Braka, Matisa, pa Roberta Henrija, Mari Kasat, Vilijama Merita Čejsa, Istmana Džonsona, Magrita, Henrija Mura, Huana Miroa, Dijega Rivere, Džordžije O’Kif, Alfreda Ramosa Martineza...). Za razgledanje ovih muzeja treba vam nekoliko sati, jer su sve izložbe propraćene komentarima uz sama dela, a možete naići i na kustose koji će vam ukazati na zanimljive detalje o izložbi posvećenoj starogrčkim junacima i mitološkim bićima, zbirci kineske, japanske, indijske i persijske umetnosti, o bakrorezima iz perioda manirizma, a najviše posetilaca privlači izuzetna izložba slika i plakata Anrija Tuluza Lotreka. Naravno, fotografisanje je zabranjeno u likovnim muzejima i galerijama, pa ćete morati da mi verujete na reč ili da sami skoknete do muzeja (ili barem na sajtove) i nadivite se tolikoj lepoti i umetničkoj vrednosti.
U Antropološkom muzeju (San Diego Museum of Man) maštovito je prikazan razvoj ljudske vrste – prateći stope na podu prošetala sam kroz evoluciju: replike skeleta različitih primata dočaravaju sličnosti i razlike među ljudima i njihovim pradavnim precima (po Darvinu, naravno;), a mogu se uporediti i otisci dlanova i stopala; nisu izostali ni pećinsko slikarstvo, razvoj alata i oružja, odeće i obuće. Poseban odeljak posvećen je genetici, a tu su i stalne postavke egipatskih sarkofaga, mumija i drugih autentičnih predmeta iz tog perioda, artefakti drevnih američkih civilizacija Maja, Inka i Acteka, blago meksičkih i peruanskih starosedelaca, a naročita dimenzija razvoja čoveka prikazana je izložbom igara iz različitih vremena i delova sveta. Obilazak ovog muzeja poučna je i zabavna pustolovina za sve uzraste, a za decu je osmišljen i poseban program gde o istoriji uče otkrivanjem i sami iskopavaju neke koščice, traže tragove, upoređuju nalaze i slično.
Međunarodni muzej Mingei (Mingei International Museum) priređuje izložbe različitih umetničkih sadržaja naroda sa svih kontinenata. Tog utorka na programu su bile izložbe posvećene meksičkoj kulturi (religiozne i profane teme, maske, kosturi, tapiserije, grnčarija) i revoluciji (slikarstvo, vajarstvo i primenjena umetnost inspirisana borbama meksičkog naroda i značajnim vođama revolucije – šareni murali, tanjiri s likovima Panča Vilje i Emilijana Zapate); zatim izložba japanskog nameštaja (starog i savremenog), nekoliko slika i skulptura iz zbirke kineske, japanske i indijske umetnosti, te kolekcija kućica za lutke. Mene je zadivila priča o Sonabai, samoukoj nepismenoj ženi, koja je živeći izolovano u nekoj zabiti u centralnoj Indiji, posvećena domaćinstvu i porodici, pronašla specifičan način da izrazi svoj umetnički senzibilitet, sasvim atipičan za kraj u kojem je živela. Stroga patrijarhalna shvatanja njenog muža 15 godina su zabranjivala Sonabai da napušta kuću i viđa čak i najbliže komšije, te je ona počela sama da pravi igračke za svoju decu i ukrasila kuću veselim figuricama ljudi, ptica i drugih životinja jarkih boja, sluteći šarenilo i žagor života seoske zajednice koji nije imala prilike da upozna. Kada su Sonabaina dela došla u dodir sa svetom, umetnica je dobila prestižno državno priznanje u Indiji i priliku da svoju viziju života predstavi publici u inostranstvu, ali i da svojoj vajarskoj tehnici poduči druge stvaraoce. Njeni učenici i dalje neguju Sonabain stil, a bilo je i nekoliko njihovih dela na izložbi koju je pratio i film o ovoj autentičnoj samonikloj umetnici i kulturi njenog okruženja koju je oplemenila svojim neobičnom pojavom.
Bašta japanskog prijateljstva (Japanese Friendship Garden) neobičan je muzej na otvorenom. Tu je svaka staza, biljka, kamen, jezerce deo izložbe japanskog baštovanstva, a u tipičnim građevinama su izložbe slika, skulptura, ikebana, bonsaija, ceremonije čaja. U autentičnom ambijentu možete meditirati gledajući kamenu baštu – prostorno uobličenje japanske filozofije minimalizma i jednostavnosti, a ko više voli zelenilo, šarenilo i vodu uživace kraj jezera, pod bambusom ili u senci trešnjinog cveta (ako dođete s proleća:) Imala sam sreće da naiđem baš kada je o konceptima uređenja vrtova pričao ovdašnji vodič, simpatičan dobrodržeći čičica od stotinu ljeta (videćete ga na slikama), a obišla sam i fenjer s plamenom prijateljstva gradova pobratima San Dijega i Jokohame, zabeležila nekoliko detalja u bašti i izložbenom prostoru, a poseta se završila ručkom u čajdžinici gde mi se pridružio i Miša. Apetitu nam je godila i svirka plesnog orkestra na obližnjem koncertnom podijumu, a neki su i zaplesali (mi nismo smeli punih stomaka;).
Pošto ste pročitali poučnu našu priču, možete preći u galeriju fotografija i razgledati muzeje i nekoliko zanimljivih baštica Balboa parka. Šteta što je dan bio oblačan, što se u nekim muzejima sme slikati samo bez blica, a fotograf nije bio Miša, pa nećete sagledati sve u punom sjaju, ali biće još ovakvih izleta i prilika za lepše sličice.
Nije ni Miša, ipak, bio potpuno lišen duhovne nadrgadnje ovoga leta - uspeo je da ugrabi vremena za jedno prijatno veče u letnjem bioskopu pod vedrim nebom ispred Gradske biblioteke u Karlsbadu. Ulaznice su bile besplatne, okolne prodavnice obezbedile su kokice i sokove, a dobili smo i poklončiće, kupončiće i drugi reklamni materijal od firmi i restorana u komšiluku koji su sponzorisali ovaj događaj. Naše je bilo samo da ponesemo stolice, ćebad ili jastučiće na kojima ćemo sedeti. Pošto smo nas dvoje bili jedini s običnim podgužnjacima, jedan stariji gospodin nam je velikodušno pozajmio par stolica koje su njegovom društvu bile višak, a mi smo im zahvalili domaćim kolačićima. Eto, takvo nam je selo! Fini ljudi, fino vreme i lep provod:)
Početkom avgusta bili smo na 19. godišnjoj izložbi klasičnih automobila. Miša je jedva dočekao tu sunčanu nedelju da uživo vidi automobile kojima se dosad divio samo gledajući emisije o restauraciji starih kola na televiziji. Iako mene automobili ne zanimaju, bilo je interesantno videti toliko različitih modela na jednom mestu, od kočija bez konja (zaista tako izgledaju:) starih preko sto godina do najnovijih automobila restilizovanih prema kultnim modelima. Bilo je marki za koje ste možda samo čuli, pa specijalnih vozila (vatrogasna, bolnička, pogrebna kola), čak i jedan trkački bolid, a ponosni vlasnici, koji su silno vreme, trud i novac uložili u održavanje ili obnavljanje svojih ljubimaca, rado su pričali radoznalim posmatračima istorijat modela, kako su nabavili auto ili neke zanimljive detalje i iskustva s njima. Miša se potrudio da sve značajnije eksponate ovekoveči i fotografije proprati tačnim i iscrpnim podacima o proizvođaču, modelu i godini proizvodnje, a slike možete pogledati ovde. Bilo je, naravno, i zabave, muzike, nagradnih igara, krkanluka i svi su se lepo provodili. Evo jednog osvrta na tu manifestaciju:
U međuvremenu navršila se i godina od našeg dolaska u Sjedinjene Američke Države, a taj datum se poklopio s našim odlaskom u veliki zabavni park Knott’s Berry Farm, prvi tematski zabavni park u Americi (Mišino preduzeće častilo je svoje radnike i njihove porodice besplatnim provodom u parku povodom ovdašnjeg nacionalnog praznika rada – Labor Day). Obeležili smo godišnjicu stranstvovanja vrlo uzbudljivo i veselo, sa željom da nam životne pustolovine i dalje budu lepe i zabavne, iznenađenja prijatna, što manje briga, što više zdravlja, putovanja i dragocenih iskustava, poznanstva, i dragih susreta sa starim prijateljima i rođacima. U to ime isprobali smo i nekoliko vožnji u parku, od onih laganih, opuštajučih, za celu porodicu, do onih najizazovnijih, za smelije i spremnije avanturiste. Inače, zabavni park namenjen svim uzrastima, poseban deo osmišljen je za najmlađe i sve je u znaku Snupija i vesele družine Čarlija Brauna, pa su i tobogani, vrteške i druge vožnje prilagođene deci. Veći deo parka uređen je u stilu Divljeg Zapada, pa na jednom roler kosteru možete biti jahač Poni Ekspresa, na drugom ogromnom drvenom kosteru simulira se prilično neugodna brza vožnja i neizvesnost pustolovnog života kopača zlata i rudara (takozvana vožnja duhova); ako se odlučite na mirnu vožnju vozom koji vuče prava parna lokomotiva, može vas zadesiti pljačka voza (srećom, pljačkaši su dobroćudni i imaju razumevanja, naročito za porodične ljude koji su se već istrošili na žene i decu;). Osim simpatičnih vožnji rudarskim vozićem koji vozi u okna i jame gde je mehaničkim lutkama predstavljen život i rad rudara u vreme naseljavanja Zapada, ili plovidbe u čamcu-balvanu kroz planine i simulaciju rada pilane (tu ćete se sigurno skvasiti), ima i redovnih atrakcija poput ringišpila, dizalica, igara na sreću i sličnih zabava. Svaki deo parka ima svoju dominantnu temu, inspiraciju i arhitektonski stil: Snupijev kamp, indijanske staze (vigvami, totemski stubovi, radnjice sa suvenirima, mokasinama, amajlijama), meksičko selo (fontane, vrteške, restorani, sombrera, muzika i sve spremno za fijestu), napušteni grad duhova (vožnja kočijom, koncertni podijum s kočijama kao ložama, radionice starih zanata, krčma, piljarnice i dućani s kopijama autentičnih pištolja, starinske igračke, stari novac, fotografije, konjska oprema, mehanički klavir, a sa balkona izviruju kosturi u starinskoj odeći:), a tu je i šetalište u prepoznatljivom američkom stilu iz 50-tih godina dvadesetog veka (veliki restoran s hamburgerima, jedan u vidu bioskopa, prodavnica slatkiša i nešto moderniji roler kosteri, fliperi i video-igrice). No, ne vredi da prepričavam, pogledajte fotografije i pokušajte da zamislite ono što slike nisu uspele da prikažu. A evo kako jedna od vožnji izgleda sa zemlje (nismo se usudili da snimamo u vožnji – još nemamo toliko iskustva u ovim avanturama:)
Ni ovoga puta nećemo izostaviti kuvarancije, pa zasucite rukave, opašite keceljče i pripremite apetit za novi recept.
Peruanski krompir s jajima
Potrebno je (za 6 osoba, ili 4 jako gladne:):
• kilogram krompira
• 6 jaja
• 2 supene kašike putera (može i neka druga masnoća ali puter doprinosi da jelo bude kremastije)
• šolja sitno iseckanog crvenog/plavog luka (ili običnog crnog, zavisi koliko vam je bitno šarenilo jela:)
• pola šolje iseckane stabljike celera (ako imate i ako volite, ali može izostati)
• 2-3 paprike (raznih boja, a mogu i ljute), očišćene od semena i isečene na trake, kolutiće (budite maštoviti!)
• 1-2 tikvice iseckane na kolutiće pa na trakice
• supena kašika belog luka (sitno iseckanog ili zgnječenog)
• šolja i po mleka
• ¾ šolje sira (rendani tvrdi sir ili izdrobljena feta)
• zelenovo ili celerovo lišće (sveže i sitno iseckano, a može i drugo začinsko bilje po ukusu)
• so i biber po ukusu.
Priprema:
Krompir iseckajte na kockice i obarite (kao za pire), ali nemojte prekuvati. Tvrdo obarena jaja ohladite, oljuštite i iseckajte na kriške. U međuvremenu u tiganju na puteru propržite iseckani crni luk (oko 5 minuta), zatim dodajte beli luk, paprike i tikvice i pržite na umerenoj vatri još nekoliko minuta povremeno mešajući. Dodajte proceđeni krompir, pa mleko i krčkajte dok krompir ne upije deo tečnosti. Dodajte sir i jaja, promešajte i pojačajte vatru da se sve zagreje, rastopi i bude kremasto. Na kraju dodajte zelenovo lišće i začine. Služite toplo kao prilog uz meso i ribu ili kao zasebno jelo.
Prijatno!
Za jesenju sezonu pripremamo novi model firangi, šarenije priče, s više junaka i različitom scenografijom, ali nećemo unapred da otkrivamo planove, nego nam šacnite kroz pendžer za nekoliko nedelja, kad sredimo utiske i uspomene na nezaboravni provod sa milim nam gostima. Do tada budite zdravi, siti i veseli, a mi vas glimo i šaljemo vam mnogo sunca!
