California Dreamin’ ili Jesenja sunčana priča

U zimske dane, gde snežne, gde kišovite, razgrnućemo još sveža i topla sećanja na septembarsku avanturu s našim milim kumovima. Dragana i Peđa stigoše u Kaliforniju, posle jurnjave po aerodromima, živi i zdravi, umorni ali veseli, na opštu radost ovdašnjeg naroda:) Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i mogućnosti da se čujemo i vidimo putem interneta, činilo nam se kao da i nismo bili razdvojeni čitavu godinu, pa smo druženje samo nastavili. Takva su, u stvari, prava prijateljstva.

Provod je mogao da počne, prema dugo pripremanom planu, a toliko toga smo hteli da smo nešto morali i da propustimo. Nezaobilazna polazna tačka bio je Morski svet (SeaWorld – a ima i slatkovodnih vrsta), koji je kombinacija zoološkog vrta posvećenog zivotinjama koje žive u vodi i kraj vode i zabavnog parka, gde u predstavama učestvuju dresirane životinje (balansiraju na granici zaštite i zloupotrebe životinja – moja primedba, jer dok fokice i delfini možda vole da se igraju s ljudima, kitovima ubicama to baš i nije u prirodi, zar ne?). Dragana i Miša iskoristili su priliku da se suoče sa svojom najvećom fobijom – ajkulama, i čak su četiri puta išli kroz stakleni tunel-akvarijum da ih se nagledaju. Nismo preskočili ni vožnju čamcem po slapovima i skvasili smo se do gaća, što od zapljuskivanja, što od vodenih topova kojima su nas gađali zločesti posmatrači. Srećom, bilo je toplo, pa nam je brčkanje prijalo;) Zanimljivi obilazak krunisala je vožnja žičarom (prilika da se kuma oslobodi još jednog staha). Slike ipak govore više no hiljade reči, a evo i snimaka najinteresantnijih momenata iz Morskog sveta.

Sledeća etapa jesenovanja bila je ekspedicija u Holivudu. Kuma je imala ozbiljne ambicije da snimi bar neku reklamu, ako je već ne angažuju za neki filmski hit, a i kum ima dramskih sklonosti (možda bi, zarad slave, ime promenio u Pedro;), pa smo se promuvali Bulevarom zvezda, upoznali neke poznate i uticajne ličnosti, odmah su nas zatim pozvali na Beverli Hils (Brenda i Dilan su vas sve mnogo pozdravili:), a dospeli smo i na crveni tepih u Univerzal studiju. Tamo smo se ludo proveli, jer je zabavni park sjajno osmišljen i opremljen kao scenografija u pravim filmovima. Išli smo, između ostalog, u kuću strave, u kojoj je, naravno, mračno, čuju se sablasni zvuci, škripa, vrištanje i sugestivna muzika, ide se uskim hodnicima, kroz paučinu i okačene vreće za leševe, kroz laboratoriju zlog naučnika; iza svakog ugla vrebaju mehanička strašila ili živi plašitelji – duhovi, vukodlaci, vampiri i ostale krvopije. Miša je ušao prvi, junački, ja sam za njim bauljala po mraku; kumi se činilo da smo unutra bili mnogo duže no što je šetnja zaista trajala, i bilo joj je jako strašno, iako je veći deo puta žmurila, a kum je u afektu vrlo sočno opsovao vukodlaka. Sve u svemu, neponovljivo iskustvo. Posle smo se bez trunke straha suočili s mašinama iz budućnosti, znali smo da će nas Terminator spasti – u specijalnoj sali iskusili smo i više od tri dimenzije filma: glumci su izletali iz bioskopskog platna, roboti su pucali na nas, osetili smo vetar u kosi dok smo sa Švarcenegerom jurili motorom, poprskala nas je voda, tresla su nam se sedišta. Stvorili su nam iluziju da smo zaista deo filma. Nešto slično iskusili smo i na virtuelnom roler kosteru sa Simpsonovima, gde smo iskakali iz šina s Bartom i Homerom, Megi nas je upljucnula, a osetili su se i neki čudni mirisi, a nismo ni izlazili iz kabine u jednom sobičku. Sjajna simulacija neobuzdane vožnje; krajnje uzbudljivo i savršeno bezbedno – idealno za Draganu i Peđu, koji nisu imali prethodnog iskustva u takvim avanturama:) Videli smo i demonstraciju nekih specijalnih efekata, kakva se pomagala i tehnika koristi da bi se oni postigli, kako bi se dočaralo letenje, oluja na moru i slično. Nismo propustili ni spektakl „Vodeni svet“ (Waterworld), postavku ključnih scena iz istoimenog filma sa Kevinom Kostnerom (ko je gledao, setiće se), gde su dobro uvežbani glumci dočarali borbu dobrih i zlih tragača za kopnom na preplavljenoj Zemlji, uz pucanje, prskanje publike u prvim redovima, vožnju gliserima, eksplozije i jedno sletanje aviona. Snimci će vam to bolje dočarati. Nismo propustili ni razgledanje Univerzal studija vozićem, obišli setove gde se snimaju popularne serije, provozali se kroz jezero (voda se bukvalno razdvojila da bi nas propustila – mora biti da je Mojsije umešao prste), videli katastrofalne posledice srušenog aviona, doživeli raspad u metrou, zatekli se u škipcu kada se King Kong borio s dinosaurusima i još svašta koješta neobično i uzbudljivo. Silno uzbuđenje primetićete i po drhtavoj ruci snimateljke Drace, koja prosto nije znala na šta pre da se fokusira, dok su Peđa i Miša bili malo smireniji, mada je i njima ponekad zadrhtala ruka:)

Svi smo bili oduševljeni posetom ovom zabavnom parku, što se može zaključiti po mnoštvu snimaka i dužini ovog opisa, koji ne može ni približno da predstavi ono što smo toga dana doživeli. Najupečatljivije holivudske slike možete pogledati ovde.

Peđa i Miša željno su iščekivali i pomno planirali odlazak na pecanje, pa su najpre otišli u nabavku opreme u nadaleko čuveni Bass Pro Shop, Meku za lovce i ribolovce, gde su se potpuno raspametili. Okeanska pustolovina donela im je morsku bolest i mršav ulov, a na jezeru su uhvatili čistoga vazduha i blagu sunčanicu :) Evo nekoliko ribarskih fotografija.

Trodnevna ekskurzija u Las Vegasu imala je pretežno zabavi karakter, dok je obrazovnu dimenziju dobila posetom čuvenoj Huverovoj brani. Nećemo vas zamarati prepričavanjem utisaka o gradu poroka i raznolikom provodu koji nudi svojim posetiocima. Prepuštamo vas fotoreportaži „Viva Las Vegas“, a nešto smo zabeležili i kamerom. (Ponovo jedna kumina umetnička vizija po blistavom danu i kumov tehnički vrlo precizan prikaz noćnog života:)

Nismo propustili da svojim gostima pokažemo i znamenitosti i lepote San Dijega, te smo ih vodili u Balboa park, u šetnju kraj okeana, po centru grada i na najlepše plaže. Okean je, nažalost, ove godine bio prilično hladan, pa je kupanje izostalo, ali nas je dobra i raznolika hrana utešila. Prelistajte i ostatak našeg albuma sa letovanja.

Dve nedelje prošle su nam brzo, ali će nam zajedničke uspomene ispunjavati još mnoge dane. Draca i Peca srećno su se vratili u domovinu, ali ne bez stresa, ne bez peripetija i ne bez suvenira i osmeha:)

U međuvremenu se još svašta izdešavalo, dobili smo divne komšije, naše zemljake Rajiće, s kojima smo se sjajno družili, ja sam počela da volontiram u ovdašnjoj gradskoj biblioteci i prionula na završavanje doktorske teze, ali to su već teme za narednu priču. Ove su firange u šarenom kumovskom dezenu, pa je i neizostavni recept u njihovu čast. Za kraj nešto slatko:

Čokoladni keksići po kumovom ukusu :)

Potrebno je:

• 70 grama (oko pola šolje) belog brašna
• 55 grama (nešto manje od pola šolje) integralnog brašna – mada možete staviti kakvo imate
• 25 grama (četvrtina šolje) kakao praha
• pola kašičice sode bikarbone
• 70 grama čokolade za kuvanje (ovo se može zameniti sa par kašika nutele ili eurokrema)
• 100 grama seckane čokolade za kuvanje (ili neke druge koju volite, a dozvoljene su i razne kombinacije)
• 125 grama putera (na sobnoj temperaturi)
• 100 grama smeđeg šećera (može i drugih boja;)
• prstohvat soli
• kesica vanilinog šećera
• cimetova so (za posipanje, može i izostati – a možete i izmešati cimetov prah sa krupnom solju).

Priprema:

U jednoj činijici izmešajte brašno, kakao prah i sodu bikarbonu. U drugoj posudi rastopite na pari 70 grama čokolade i ostavite da se prohladi (uštedećete sebi trud ako se odlučite za eurokrem;). U većoj činiji razmutite puter (može i mikserom ko ima:), i izmešajte sa šećerom, solju i vanilom. Prelazimo na ručno mešanje varjačom: dodajte rastopljenu čokoladu, zatim brašnastu smesu iz prve posude, i konačno seckanu čokoladu (ono što niste pojeli dok ste je seckali – znamo se;). Kašičicom zahvatajte testo i grudvice ređajte na pleh sa izvesnim razmacima, jer će se smesa razliti u tanke keksiće (bude ih kod mene otprilike 48). Pospite grudvice cimetom i solju i pecite 10 do 12 minuta na 180˚C, dok se površina keksa blago ne prosuši. (Pazite da ne zagori, mada su kod nas i takvi dobro prolazili:) Topao keks vam se može učiniti suviše mekan, ali će dobiti čvrstinu kad se prohladi. Možete ih čuvati u kutiji ili samo pod salvetom i po nekoliko dana, ali ne verujem da će vam mnogo preostati za čuvanje (čak je i nepečena smesa neodoljivo ukusna).

Prijatno vam bilo i ostajte nam u zdravlju i veselju do nove pričice! Uživajte u praznicima! Najlepše želje i mnogo poljubaca i konfeta od Miše i Milice:)