Hleba i igara

Na zahtev mnogobrojnih obožavalaca, kao što smo i obećali, javljamo se posle par meseci s novim doživljajima i fotografijama. Redovne dnevne obaveze nisu se znatnije izmenile, pa ćemo ih preskočiti ovoga puta i usredsrediti se na mnogo zanimljivije slobodne aktivnosti :)

Znamo da ste s nestrpljenjem iščekivali nastavak priče „Miša i Mišica (pardon, Milica) u Zoološkom vrtu“, pa evo raspleta u vidu foto-romana, u kojem ćete, između ostalog , videti posetu zmijarniku: zmije, gušteri, žabe, kornjače i drugi gmizavci i vodozemci (ko se plaši neka preskoči, ali verovatno će se pokajati), zatim posetu bubarniku (ako se tako može nazvati) – vrlo neobični i zanimljivi primerci, a biće i maženja merkata i drugih pitomijih vrsta, videćete žirafu (kako mezi uz kafu;), majmunčiće, aligatora i ono što ste najviše želeli – vožnju žičarom. Na kraju ima i nekoliko fotografija iz umetničke naseobine u Balboa parku, samo da vam zagolicamo maštu i rezervišemo vašu pažnju i za naredno izdanje bloga ;) Slike iz Zoo vrta izvolite pogledati ovde.

Nastavljamo izveštaj o fauni i flori sandiješkog okruga. Najavili smo bili onomad da ćemo posetiti i nadaleko čuveni Park divljih životinja (Wild Animal Park), istureno odeljenje Zoološkog vrta u San Dijegu, gde su pokušali, koliko je to mogućno, da simuliraju prirodno stanište za životinje pruživši im pre svega veće prostranstvo sa što manje ograda i kaveza. Na površini od 1800 (da, da, hiljadu osamsto) jutara, osim mnoštva životinjskih vrsta iz celog sveta, gaje se autohtone i egzotične biljke, organizuju se istraživanja radi zaštite ugroženih vrsta, obrazovne ekskurzije i zabavne avanture (jer je narod željan atrakcija i šou-programa, a ovde su skloni da od svega naprave zabavni park). Možete, dakle, razgledati životinje u njihovom približno prirodnom okruženju – pešice, autobusom ili iz vazduha, velikim balonom, možete ih milovati i hraniti ili gledati kako čuvari hrane mladunce, slušati priče o životinjama, fotografisati se s njima, a tu su i posebno osmišljene aktivnosti za decu kako bi kroz igru učila o prirodi. Tu su i nezaobilazni suveniri, restorani, prostor za izlete, u Parku se često organizuju proslave venčanja, rođendana u prelepo uređenom krajoliku (bašte, jezerca, vodopadi), a možete se uputiti i na safari, preleteti iznad parka žičarom (umesto objašnjenja: kliknite ovde), ili čak prenoćiti u šatoru i slušajući zvuke divljine osetiti delić atmosfere kampovanja u džungli ili savani. Pregršt pustolovina zbog kojih valja kupiti godišnju kartu za Zoo vrt i dolaziti u Park nekoliko puta da bi se sve videlo i iskusilo.

Povod za našu prvu posetu Parku divljih životinja bila je sezona leptira. Jednom godišnje, u proleće kada su leptiri najaktivniji, posetioci parka imaju priliku da razgledaju i fotografišu ove šarene lepotane u velikoj staklenoj bašti gde slobodno lete i rade svoj posao. Ako ste jako mirni i pažljivi, i ako imate sreće, možete se i zakititi nekim leptirom – ponekad slete na ljude i zadrže se i po desetak minuta. Mi smo se zatekli među njima u velikoj gužvi i galami, pa nismo imali tu čast, ali smo se nagledali njihove lepote. Pokušali smo što više da fotografišemo, ali što zbog gužve (čekali smo u redu 45 minuta da bismo ušli u staklenik), što zbog ograničenih mogućnosti našeg fotoaparata, a što zbog brzine nemirnih leptira neke su slike nevešte i mutne, pa nemojte zameriti. Osim leptirića, uspeli smo da vidimo samo još delić Parka i nekoliko njegovih stanovnika (mahom ptica koje šetaju i lete unaokolo ne obazirući se mnogo na posetioce i nasrtljive paparace koji ih neprestno fotografišu), ali ćemo svakako ponovo ići u ovaj zoo vrt i dopuniti priču o njemu. Prva epizoda naših avantura zabeležena je ovde.

Prekidamo kulturno-obrazovno-zabavno-rekreativni program jednom važnom vešću: naši dragi kumovi i vrli drugari Dragana i Peđa (u narodu poznati i kao Čikita i Pedro:) dobili su blagoslov ovdašnjih vlasti i vizu za posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Radost je opšta i neobuzdana! Jedva čekamo da ih ugostimo u septembru i odbor za doček i organizaciju zajedničkog letovanja vredno i užurbano prikuplja podatke o svakovrsnoj zabavi i razrađuje plan provoda u saradnji sa uvaženim gostima iz Srbije. S tim je u vezi i naš naredni izveštaj.

S obzirom na to da su Peđa i Miša vrsni i strasni pecaroši, obojica su se angažovali da se raspitaju o najboljim mestima za sportski ribolov u ovom kraju, najpogodnijim tehnikama, opremi, mamcima i čamcima. Nakon detaljnog pretraživanja po internetu i stručnih konsultacija s Markom (tj. Markušom Ištvanom – prodavcem na odeljenju ribolovačke opreme u obližnjoj sprotskoj radnji, inače mađarskog porekla), nabavljen je štap i godišnja dozvola, a išli smo i u obilazak jednog od jezera u našem kraju. Jezero Hodžiz (Lake Hodges) izuzetno je bogato lovište basa, ovdašnje vrste ribe koja se može naći i u severnim krajevima Bačke. Da ne ulazimo u detalje, jer ovo nije specijalizovana rubrika o pecaroškim pitanjima, preći ćemo na fotografije ovog jezera, gde se osim pecanja i vožnje čamcima, može i šetati bogazama duž obale i razgledati bilje i ptice, ili družiti i roštiljati na posebno pripremljenom izletištu. (Kupanje nije dozvoljeno, da bi se izbeglo zagađivanje i narušavanje prirodne ravnoteže, a i svi čamci se pre zaranjanja pregledaju kako bi se sprečilo unošenje nepoželjnih vrsta – npr. nekih skoljki, koje bi poremetile jezerski ekosistem.)

Dani su prolazili... Čekali ste da se ponovo oglasimo, slali nam komentare, podršku i podstrek da pišemo češće (hvala vam na tome!), a mi smo čekali dogadjaj koji će biti kulminacija ovog javljanja. I konačno je stigao veliki Sajam Okruga San Dijega, a ovogodišnji slogan beše – Okusi zabavu! Nismo odoleli tom pozivu i nismo se pokajali. Poljoprivredni deo sajma nije bio dominantan (mada smo mi verovatno zakasnili na izložbe koza i kukuruza), ali smo iz programa saznali da je bilo mnogo obrazovnih i zabavnih radionica za decu, predstavljanja kućnog alata, starih zanata, raznoraznih izložbi (domaćih životinja, cveća, automobila, rezbarija, nakita, fotografija i umetničkih slika...), degustacija hrane, vina, festival piva, mnoštvo trka i takmičenja, koncerti, projekcije filmova, fotografisanje u stilu poternica sa Divljeg Zapada, mađioničarske predstave, čistači cipela, prodavci magle i još svašta koješta, kao na vašaru :) Mi smo stigli samo na neke od tih manifestacija, zavirili na nekoliko izložbi, prozujali pokraj nekoliko bina (a na svakoj različita svirka, ponegde i đuska), obišli vašarske tezge i probali nekoliko popularnih specijaliteta: pohovani hot dog, nemačku kobasicu s dinstanim lukom i kiselim kupusom, pa ćureći batak sa roštilja na teksaški način i pensilvanijski holandski fanel kolač s jagodama i šlagom. To je ublažilo nostalgiju za našim vašarskim gurmanlucima poput jagnjetine s ražnja, ćeten-alve, orasnica, svilenih bombona i liciderskih srca. Bilo je, doduše, šećerne vune i pečenog kukuruza – da se zna da je vašar. Kada je reč o zabavnom parku ovdašnjeg sajma, sve je bilo na nivou, tj. na dva nivoa, pošto su sve atrakcije koje se nude odraslima, u nešto ublaženom i umanjenom obliku, prilagođene i deci, tako da se svi podjednako ludo provode. Vrteške, ljuljaške, dizalice, padalice, automobilčići, tobogani i vozići, kriva ogledala, kuće strave i zabave, bandži skokovi, pa merači snage, gađanje u metu, ubacivanju u koš i još nebrojeno mnogo igrarija, a nagrade raznorazne – od plišanih igračaka do zlatnih ribica. Beše šareno, blještavo i veselo, i vrlo lepo organizovano. Evo i slika. Posebno je bogat bio muzički program (mada smo pre odlaska bili malo sumnjičavi i pitali se šta na vredi sandiješki vašar kad na njemu neće nastupati Jašar;). Na velikoj bini na hipodromu bilo je koncerata rok, pop, kantri, disko, latino i gospel muzike (među izvođačima su bili Kenny Loggins, Paul Rodgers, Donna Summer, Julio Iglesias, Uncle Kracker, Los Tigres del Norte – pogađajte koji žanr oni neguju;), nastupali su i komičari, gradski svadbeni pevači, bilo je karaoka žurki, večeri posvećenih Majklu Džeksonu, Džoniju Kešu, Biliju Džoelu, grupama Iron Maiden i The Doors, a pevale su se i pesme iz filma Briljantin. Zabeležili smo deo nastupa gitariste Toma Grizgrebera (Griesgraber) – neobični instrument je kombinacija električne i bas gitare a svira se pritiskom na žice umesto trzanjem; pa uzivajte u kompoziciji Don’t look back (suptilna asocijacija na roman Arsena Diklića Ne okreći se, sine!:)

Provedosmo vas malo kroz zabavni vikend-provod, ali moramo se dotaći i svakodnevice, opet na molbu naših čitalaca. Toliko smo očarali publiku ovim firangama da mnogi već hrle da se dosele u naš kraj ;) Ta popularnost silno nas raduje i biće nam drago da informacijama pomognemo novim prijateljima i potencijalnim sugradjanima. Stoga evo i nekoliko bitnih podataka o troškovima života u San Dijegu i okolini.

Zahvaljujući pogodnoj klimi i umerenim temperaturama tokom cele godine, režijski troškovi nisu veliki: grejanje smo uključivali samo par meseci i to pomalo uveče i ujutru, a rashlađivanje klimom nam verovatno neće ni biti potrebno; voda, struja i gas nisu mnogo skupi, a planskim trošenjem sami regulišete račune. Isti razlog, međutim, diktira i visoku cenu stanova i zemljišta, pa su u ovom regionu, i u čitavoj Kaliforniji nekretnine skuplje no u nekim drugim državama (čak i po nekoliko puta u odnosu na npr. Teksas, gde je opet klima prilično nesnosna). Mada vele da u San Dijegu nema posebno loših krajeva (nebezbednih i prljavih; iako neki krajevi ne važe za opasne, ipak vam nije svejedno noću kada se na ulicama mogu susresti sumnjivi tipovi i prostitutke), nije svaki komšiluk isti, pa i cene iznajmljivanja stanova zavise od toga koliko su zgrade stare, kako se održavaju, da li su na dobroj lokaciji (novi urbaniji delovi, bliži centru i poslovnim kompleksima skuplji su no oni zapušteniji krajevi u kojima žive ljudi sa skromnijim primanjima; takozvana predgrađa takođe su malo skuplja, ali i mirnija, urednija, prisnija i pogodnija za porodični život). U brojkama ta slika izgleda otprilike ovako: jednosobni stanovi (što će reći s jednom spavaćom sobom, dok se ostalo podrazumeva) koštaju od oko 800 do 1400 (neki čak i više od 1600) dolara mesečno, dvosobni se mogu iznajmiti za 1100 do skoro 2000 dolara mesečno (prema popisu cena u oglasniku), ali treba pre useljenja pripremiti depozit (u proseku oko 300 $), a tu su i takse za prijavljivanje (od 10 do 50 dolara, otprilike). Cena zavisi i od dužine zakupa – kirija za kraći period obično je skuplja. U nekim stambenim kompleksima nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca, a tamo gde ih primaju traže ponekad i dodatni depozit. Ponegde se garaža ili parking mesto dodatno naplaćuju, pa se treba dobro raspitati. U svakom slučaju, veoma je važna kreditna istorija budućih stanara (to je ključni činilac u svim bitnim poslovnim potezima, jer diktira i visinu kredita koji će vam banka odobriti, i da li ćete moći da otvorite telefonski račun bez polaganja depozita, pa i koliki će biti depozit prilikom iznajmljivanja stana). Veoma je bitno i koliko vam je posao udaljen od stana i kako do njega putujete, jer je gradski prevoz u San Dijegu, iako postoje autobusi i vozovi, slabo razgranat i ograničen na gušće naseljene oblasti, ili su linijama povezana samo susedna naselja, pa do udaljenijih delova grada morate ići automobilom (sopstvenim ili taksijem) hteli vi to ili ne. Ako imate sreće, možda ćete i pešačiti do posla, ili ići biciklom, a viđali smo i poslovne ljude na skejtbordima. Još jedna oblast u kojoj ne možete sami kontrolisati troškove, a izdaci mogu biti veliki, jesu čuvanje dece i školovanje. Bebisiterke naplaćuju od 5 dolara pa naviše po satu (zavisno od broja i uzrasta dece, ali i od godina i iskustva dadilje), obdaništa (Daycare: deca od 6 nedelja do 5 godina) nedeljno staju od 205 do 276 dolara (ovo se odnosi na jednu uglednu ustanovu, dakle, može biti i jeftinije, verovatno:) Sve zavisi od uzrasta deteta – što je dete starije i samostalnije to je i cena niža. Zabavište (Kindergarden) besplatno je i namenjeno deci od 5 godina. Ostali troškovi života zavise od ličnih i porodičnih navika i prohteva (ukupni režijski troškovi kreću se oko 200 dolara). Telefon, kablovsku televiziju i internet nekoliko operatera nude u različitim paketima i po različitim cenama, pa svako odabira ono što mu se najviše isplati. Izbor hrane je veliki i kada je reč o cenovnom rangu – možete jesti organsku hranu, sveže meso i povrće s lokalnih farmi, ali i smrznutu i konzerviranu hranu, a ima i one genetski modifikovane, pa koliko novca toliko i kvaliteta. U poređenju sa cenama u Srbiji, namirnice su malo skuplje, ali u odnosu na ovdašnja primanja sasvim podnošljive. Brza hrana (sendviči, pice, hamburgeri i slično) nije baš povoljna (od 2-3 dolara pa naviše), ali je zanimljivo da razlika u ceni nije velika kada se uporedi sa cenama obroka u restoranima, pa za samo nekoliko dolara više možete ručati ili večerati u nekom restorančiću (a porcije su obično za dvoje), uz pristojnu uslugu, umesto da usput mrvite topli sendvič. U restoranima i barovima piće ćete platiti otprilike polovinu obroka, pa vam se više ispati da jedete u gradu a sve to zalijete kod kuće :) Kao što je poznato, usluge su u Americi izuzetno skupe (posebno zdravstvene), i uglavnom je manji trošak kupiti novi uređaj no dati neispravan na popravku, ali se zato gotovi proizvodi za svakodnevnu upotrebu (odeća, obuća, kućni aparati) mogu kupiti po dosta povoljnim cenama u odnosu na Srbiju.

Nadamo će ovaj osvrt biti od koristi onima koji razmišljaju o preseljenju u San Dijego, kao i da ostale čitaoce nismo smorili svakidašnjom jadikovkom. Pretpostavljamo da će vas ipak zanimati još nekoliko detalja o vremenskim prilikama koje u znatnoj meri diktiraju stil i troškove života. Ova oblast poznata je po mnogobrojnim mikroklimama koje se međusobno znatno razlikuju zavisno od reljefa i blizine okeana odnosno udaljenosti od obale. U nekim delovima grada često je oblačno, u priobalju je nešto svežije i prijatnije no dublje u unutrašnjosti gde je klima skoro pustinjska. Isparenja sa Pacifika stvaraju povremeno sloj magle (tzv. marine layer), pa ni sunce ne prži onako nepodnošljivo mada je prijatno toplo. Zimi se temperature kreću u rasponu od oko 4-5 stepeni do 17-18 (biva i preko 20), a leti od 17 do 24-25, i retko prelaze 30 stepeni, a velike žege nisu karakteristične za ovo podneblje. Vremenske prilike umnogome zavise od vetra – s okeana dolazi sveže i vlažno vreme, dok pustinjski vetar donosi suv i topao vazduh, pa nema onih teških sparina. Kiša pada samo u toku tri ili četiri meseca, od decembra do aprila (ove godine i malo duže i malo više, ali starosedeoci kažu da to nije uobičajeno). Da sumiramo: veoma pogodna klima koja omogućava da skoro uvek nosite laku odeću i obuću (većina ovde nosi papuče i zimi, a čizme su isljučivo modni detalj, ali su džemperi i jakne ipak neizostavni deo garderobe u hladna zimska jutra), možete šetati u svako doba godine (nema blata i bljuzgavice) i uživati u prirodi i aktivnostima na otvorenom, a ko je hrabar može se i kupati u okeanu cele godine (za surfere nema zime:), iako je voda najtoplija krajem leta i početkom jeseni. Klimatski uslovi su povoljni, prirodni resursi dopunjeni dobrom organizacijom i infrastrukturom, pa ako imate solidan posao i nađete lep stan, imaćete i prilike da se u San Dijegu lepo razonodite i provedete, da uživate u kulturnim manifestacijama, sportu, hobijima. (Ako imate još pitanja, predloga i komentara, rado ćemo se odazvati u nekom od narednih javljanja:)

Trudimo se da vam naši zapisi budu zanimljivi, informativni, ali i ugodni, da poseta našem blogu bude kao da ste nam zaista u goste došli. A kakva bi Mica domaćica bila kad vas nečim ne bi poslužila, i sa vama neki novi recept podelila. Odlučili smo da uvedemo u postove stalni odeljak koji bi se mogao nasloviti Kuvarancije ili S vanglom kroz svet :) Pošto ovde imamo priliku da probamo jela različitih kuhinja, a isprobali smo i nekoliko recepata iz časopisa lokalnih prodavnica zdrave hrane, poželeli smo da nekako podelimo svoja iskustva s prijateljima. Pa sad, ako ste voljni i imate smelosti za kulinarske pustolovine, pripašite kecelju i osvežite jelovnik nečim nesvakidašnjim. Nadamo se da ćete uživati.

Čorba sa čipsom

Potrebno je (za 4 osobe):

• 1-2 kašike maslinovog ulja
• 1 crni luk srednje veličine (isečen na krupnije kocke)
• 4 cela čena belog luka
• ½ kilograma iseckanog paradajza
• 4 šolje supe od povrća (ili kombinacija vode i začina od povrća)
• 300 grama šampinjona (ili nekih drugih pečuraka) isečenih na listiće
• ½ zrelog avokada isečenog na kockice
• nekoliko listova spanaća (ili neko drugo lišće:) sitno iseckanih
• par ljutih papričica (a ne moraju biti ni ljute, pa se može dodati aleve paprike po ukusu za ljutinu) sitno iseckanih
• malo sira (sitni kravlji, mladi kozji – sta ko voli ili ima, a može i izostati)
• i konačno malo izmrvljenog čipsa (tortilja čips ili od krompira – kako vam drago).
Napomena: svi sastojci podložni su zameni prema ukusu, izboru, nadahnuću kuvara ili izboru namirnica koje su na raspolaganju. Možda je neka druga kombinacija još ukusnija. Slobodno eksperimentišite!

Priprema:

Zagrejati ulje u šerpi i pržiti crni i beli luk 10-tak minuta, dodajući malo vode ako je potrebno i uz povremeno mešanje. (Beli luk nakon ove faze možete i izbaciti; dovoljno je da doda malo arome jelu.) Pažljivo i postepeno dodavati paradajz (možete sve i ispasirati mikserom ako želite – u tom slučaju malo ćete prohladiti dinstani luk, pa tek kasnije sve vratiti na vatru; mada nije loše ni ako paradajz ostane u komadićima). Dodati supu (odnosno vodu i začine) i ostaviti da proključa. Dodati pečurke i krčkati na tihoj vatri 30-tak minuta (što duže to bolje).

Serviranje:

U svaki tanjir staviti malo avokada, spanaća, papričica i sira, pa preko toga sipati čorbu. Na kraju posuti izmrljvenim čipsom (konac delo krasi, te je i čorbica dobila naziv po završnom sastojku:).

Prijatno!

Toliko za ovo javljanje. Malo hrane za telo, malo hrane za oči i uši, nekoliko korisnih informacija i mnogo pozdrava svima do sledećeg pisanija, u kojem ćemo nastaviti da istražujemo prirodne i kulturne resurse San Dijega pripremajući se za zajedničko jesenovanje s kumovima. Do tada uživajte u amaterskom snimku prazničnog vatrometa sa proslave 4. jula, Dana nezavisnosti odnosno Dana borca, zavisi odakle posmatrate ;)

Sunčani pozdrav od Miše i Milice!