Mala antologija slobodnih aktivnosti

Santa Maria della Ekskurzija

Oprosti, dobri Lazo, oprosti
što tvoje pesme kvarimo stih.
Nema u tome trunke pakosti,
Ti si nam pesnik draži od svih.
Tvojoj, volšebniče, mustri bismo prosti
sravnili sabir sećanja tih,
pa ne zameri grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

U smiraj kasnog leta smo pošli
na poziv naših drugara par,
što behu kod nas za odmor prošli,
Maja i Boris božji su dar;
osetismo se baš dobrodošli,
ima Ohajo posebnu čar:
vredi obići njegove kute,
Santa Maria della Salute.

Srednji je zapad drukčiji sasvim
no sušni južni predeo naš,
ne cuješ noću u satima kasnim
zvuk prskalica, mirno je baš;
a sve je bujno, s rastinjem krasnim,
kuda da gledaš prosto ne znaš.
Al’ zimi sneg je, nose kapute,
Santa Maria della Salute.

Bogu se moli staro i mlado,
crkava tol’ko ne vide vid;
rastinje svako gaji se rado,
bršljanom zgrade obavijen zid...
Jelovnik samo dosta im strado,
bljutkave hrane nek ih je stid.
Pivo, naprotiv, odlično smute,
Santa Maria della Salute.

Široki travnjak, kuće od cigle,
i naokolo uredno sve,
srne na pašu u naselje stigle,
od ljudi straha nemaju, ne.
Cene se nisu u nebo digle,
al’ ni privreda nije ko pre...
Slike će reći što reči ćute,
Santa Maria della Salute.

Društveni život iako nije
velegradski preterano živ,
zabava neka za svakog se krije,
ko je ne nađe sam si je kriv.
Kukuruzni se lavirint vije
tu blizu grada uz putić siv,
dom za leptire plave i žute,
Santa Maria della Salute. 

Za mlade duhom i one smele
Cedar Point je zabavni park:
vožnje su brze, lude, vesele,
rolerkosteri jure kroz zrak...
Naše se dase sjajno provele –
ne smetahu im kiša ni mrak.
(K’o klince te ih stvari uzbude,
Santa Maria della Salute.)

Vele da ova zabavna parada
sa tobogana ekstremnih par
adrenalinom suvereno vlada,
i da zemaljski priznaje šar
među trideset najluđih kaskada
ovdašnjih ima pet il’ šest bar.
Snimke priložismo k’o adute,
Santa Maria della Salute.

Kulturni nivo grada Toleda
podiže muzej u svetu znan,
u zdanju krasnom prvoga reda
vrhunska dela nađoše stan.
Satima čovek tu da razgleda,
da hrani dušu, ostvari san:
s velikanima ukrsti pute,
Santa Maria della Salute. 

Priroda divna pruža se svuda,
grad je Toledo parkova pun:
botanik bašta nije zabluda -
onamo drvo, ovamo žbun;
kroz zelenilo potok vrluda,
patkica kupa pero i kljun,
veverice ne mare za ljude,
Santa Maria della Salute.

Komad divljine uz varoš samu,
za šetnju divan veliki lug,
kada poželi čovek osamu,
il’ mu se dobar pridruži drug.
Zaboravite gradsku galamu,
prodjite s nama sad jedan krug,
fotografije sećanja bude,
Santa Maria della Salute.

U drugom parku jezero krasno,
a oko njega visoki hrast;
mogli bi ostat’ tamo do kasno,
prirodi divnoj odati čast,
Miša je šumu slikao strasno,
dok sumrak danu ne ote vlast
probudi tajne tamne naslute ,
Santa Maria della Salute.

Vrhunac našeg bi letovanja
dug, al’ uzbudljiv, prijatan put,
o kojem svako potajno sanja
(ako je pustolov i nije trut).
Šetanja željni i kampovanja
plan smo skovali, no beše krt:
nađosmo staze pljuskom zasute,
Santa Maria della Salute.

Od Hoking Hilsa ne odustasmo,
pod kolibice skrismo se krov.
Prestade kiša, mi pohitasmo,
k’o da nas mami vilinski zov;
na rajski prizor tu nabasasmo –
lepote doživljaj potpuno nov:
vodopad pećini celiva skute,
Santa Maria della Salute.

Dalje kroz šumu, uz igru sunca
što među stabla prosipa zrak,
dražima prirode pojismo srca,
oči, sećanja. Pratismo krak
vijugavog puta što lišćem svetluca,
korak nam beše nesputan, lak...
Kedrov slap divan - dar na kraju rute,
Santa Maria della Salute.

Drugoga dana nastavak bajke:
dah nam iz grudi izlete van
kad sagledasmo prirode majke
biser besprekorno izvajan,
stene s kojih je kret’o u hajke
starac po kom je taj kraj i zvan –
mostić preskače potoka stude,
Santa Maria della Salute.

Da nam pokažu Ohaja čari
Valjušci nisu žalili trud.
Hvala od srca, dragi drugari,
strpljivo što nas vodiste tud!
Jedna od nezaboravnih stvari:
uvala čarobna odasvud
i žubor-vodom stene zasute,
Santa Maria della Salute.

Provod u parku bio je sjajan,
ali to putu ne beše kraj.
Još jedan podvig vrlo značajan
uključen bio u plan je taj:
vodopad Nijagare beskrajan,
gde Tesla nađe na zemlji raj.
Pred tom se slikom umovi mute,
Santa Maria della Salute!

Pred tim smo čudom stajali dugo,
s divljenjem gledali reke skok:
iz jednog jezera se u drugo
preliva silni vodeni tok.
Nismo se lađom vozili, tugo,
ni bačvom sišli u jaz dubok –
program za nove pohode lude,
Santa Maria della Salute :)

Blizu Toronta, kod prijatelja
Borisovoga oca u dom
svratismo puni oduševljenja,
a on nam u stilu svom
priredi divna iznenađenja
i omami nas već mirisom
bajnih ćevapa, lukčine ljute,
Santa Maria della Salute.

Roštilj ovakav odavno nismo
kusali dobar i sve u slast...
Kod čika Srećka se pogostismo,
a i za slatkiš svaka mu čast.
Eh, kad bi ćevap mog’o u pismo,
pa da nam šalje... Ajme, propast!
Čuvamo spomen na te trenute,
Santa Maria della Salute.

Iz Kanade se vratismo potom
kroz grad Detroit glasovit svud,
ne samo jer se diči bankrotom,
no industrija jaka je tud,
i da procveta novim životom
ceo region ulaže trud,
pa da im vedre zore zarude,
Santa Maria della Salute.

Besciljno reči o tome plove,
sve prazne slame to vam je mlat;
fotografije s etape ove
o tome bolju sliku će dat’.
Često i sada u misli pozove
kalifornijske jeseni cvat,
iskrsne sećanje (k’o nezvan svat)
na ekskurziju, predele, ljude,
zelenom krošnjom oči nam blude,
huk vodopada uši naslute,
požele noge da se zapute,
prirodom čula da se zalude,
pustolov da se ponovo bude,
da pozadina vidi nam pute,
Santa Maria della Salute!

Sestričine ne donose rode

Jednog dana rešila Ivana
da je vreme da postane mama.
Mišinoj sestri od strica
rodila se devojcica!
Familija cela srecna i vesela.

Vest je divna do nas stigla
moral nam do neba digla:
i ujna i uja veseli k’o struja!

Čim su čedo ugledali
roditelji odmah znali:
takva lepotica zvaće se Milica.

MILICA!

Nek čuju rode i laste:
počinje život iz bajke...
Milica srećna nek raste
na radost oca i majke!

(Ljube je uja i ujna :*)

Američki san

Al’ se nebo osmehiva!
Al’ se more plavi!
Familija Marston sniva,
Jasno k’o na javi.

Od imetka sto imadu
Kupiće imanje:
u San D’jegu, divnom gradu,
podići će zdanje.

Življaše u lepom domu
Brojna porodica;
Da ne glede zemlju golu,
Niče i baštica.

Zaljubljenik u prirodu
Gazda Džordže beše,
U vrtu je svaku zgodu,
Sam muškatle kreše.

Obezbedi robna kuća
Sa napretkom korak,
Savremena dostignuća
Bila im na domak:

Toplovod solarni, struja,
Kola električna...
Muzikom im kuća bruja,
Slikom mnogom dična.

Očigledno živeli su
Na visokoj nozi,
Ali geslo imali su:
I drugom pomozi.

Imanje su zaveštali
Potomstvu i gradu,
Doprinos su silan dali,
Ne gubeći nadu

Da prirode znatna blaga
U park se pretvore,
Autoput ćušne straga,
Centar da ne ore.

Muzej-kuća brigu vodi
O mnogoj starini,
Svedoči o prošloj modi,
Životnoj rutini.

Baštom šetat’ natenane
Prilika se dala.
Zadužiše sve građane,
Na tome im hvala!

Utiske smo sa izleta
Slikom beležili,
Pa gledajte širom sveta,
K’o da ste tu bili.

Svačija biblioteka

Jeste l’ čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se bibli-
oteka centrale.

Okupi se masa
u središtu grada,
pred kupolom silnom
velika parada.

Navalio narod,
u  redov’ma stoje,
uz pesmu skratili
čekanje su svoje.

Svak’ bi da zaviri
u moderno zdanje
od spratova osam,
ni više ni manje.

Savremeni dizajn,
beton, metal, staklo...
A mnoštvo se knjiga
unutra namaklo.

Ima i muzike,
filmova i slika;
najsavremenija
biće i tehnika.

Pokretna će traka
sama da sortira
sve vraćene stvari,
bar-kodom prebira.

Galerija biće
u zgradi, i škola,
knjižara i kafe,
rečju – sto đavola.

Za svakog ponešto,
najlepše za klince:
knjige i igračke
i lego kockice.

Procunjasmo i mi
po prizemlju samo,
doći ćemo opet,
još da razgledamo.

Samo da se gužve
raziđu malčice:
petsto ljudi dnevno,
kažu, učlani se.

Ostali smo posle
još i na proslavi;
tu izlagač mnogi
tezgicu postavi.

Plesaše, pevaše,
i pričaše priče;
sreli smo i ljude
što na knjige liče,

to jest, na junake
iz drama, romana...
Veselo je bilo,
svečano tog dana.

Pamtiće se dugo,
verujte, bez šale,
otvaranje bibli-
otečke centrale.

Veče u kinu

Veče k’o snovi
Plovi
      U bioskopski mrak.
Bili smo sami
V tami…
      Kud li se dede svak?

Digosmo noge
Mnoge,
      Al’ utom dođe svet,
Pristojno, je li,
Seli:
      Gledali dramolet.

Svima je milo
Bilo,
      Filmić ne beše loš;
Bili b’ i bolje
Volje
      Kad bi se jelo još.

Bac’te duboko
Oko
      U krasni album taj,
Vidite slasni,
Masni,
     Ukusni zalogaj.

Veče(ra)

Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane.

Ko bi na brzinu hteo večericu
Napraviti može od sira pufnicu.

Putera ti treba, tako, pola šolje,
Puna šolje vode i malčice solje.

Kad se to rastopi, dodaj šolju brašna;
Sve odjednom smešaj, da je masa kašna.

Koji minut kad se testo prokuvalo,
Skloni se sa ringle i prohladi malo.

Čet’ri dodaj jaja, al’ jedno po jedno,
Po svahom dodatku sve smešaj zajedno.

Potom šolju sira (Đurina švajcarca)
Narendanog dodaš, promešaš do danca.

Na kraju još malo biljnoga začina,
na primer, bosiljka i bibera fina.

Kašikom se pufne ređaju po pleku
s razmakom, jer rastu kada se ispeku.

U rerni nek ćute minuta desetak
Na dvesta dvadeset stepen’ za početak.

Smanji temp’raturu na sto osamdeset,
Pa neka rumene minuta dvadeset.

Pufnaste i zlatne spremne su za jelo,
Nek su vam na zdravlje, prijaće za celo.

Jakšić bi vam Đura sad sigurno rek’o
da uz slanu pufnu ide piće neko.

Nekom prija jogurt, drugi pivce voli…
Da se ne ohlade pufnice – izvoli!

Srdačno vas pozdravljaju izabrani pesnici: Laza, Ršum, Branko, Zmaj, Aleksa, Đura, i samozvani stihoklepci: Miša i Milica :)